Šta je PISA?

Šta je PISA i odakle taj termin kod nas?

U prethodnih nekoliko meseci se u velikoj meri pričalo i pisalo o PISA testiranju u Srbiji. Mnogi su bili u dilemi šta je to i kakav to uticaj i značaj ima za nas? Znamo da se o kvalitetu obrazovanja u Srbiji stalno piše i govori, ali odakle se stvorila ovo testiranje i zašto se svi na njega pozivaju?

Pisa je Međunarodni program procene obrazovnih postignuća učenika (Programme for International Student Assessment - PISA). PISA je  projekat Orgranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koji se sprovodi od 1997. godine. Srbija je učesnik ovog programa od 2001. godine i do sada smo učestvovali 2003, 2006, 2009 i 2012. godine.

Osnovna svrha ovog projekta je da sistematski prati kvalitet i pravednost obrazovanja u zemljama koje su prihvatile učešće u ovom programu. Na taj način se prati veza između nacionalnih ekonomija i kvaliteta obrazovanja, kao i znanja i kompeticija sa kojima učenici raspolažu. U tom pogledu, pravedni sistem je onaj koji svim učenicima omogućava da steknu funkcionalnu pismenost i znanja koja umeju da upotrebe u konkretnom slučaju, bez obzira na njihov socio-ekonomski status ili poreklo. U prevodu - Svi učenici imaju pravo na kvalitetno obrazovanje.

Testiranje se sprovodi na svake 3 godine i  učestvuju učenici od 15 godina starosti (u slučaju Srbije su to učenici pvog razreda srednje škole/gimnazije).
Poslednje testiranje je sprovedeno 2012. godine i u toku je prirpema za novo testiranje koje će se obaviti 2015. godine.

PISA terminologija

Često u objašnjenjima ovog testiranja možete naći da se termin "znanje učenika" menja i opisuje kao "pismenost" ili "kompeticija". Zašto?  Time se pokazuje da je pismenost skup onih znanja koje se smatraju ključnim obrazovnim kapitalom učenika koje mu omogućava da nastavi svoje školovanje i profesionalno usavršavanje. Kompeticija  je, u tom pogledu, ono znanje koje smo stekli, koje umemo i znamo kada i kako da  upotrebimo.

"Specifičnost PISA studije je da ona ne ispituje u kojoj meri učenici mogu da reprodukuju ono što su naučili u školama, već koliko su mladi kompetentni da razumeju i koriste informacije i znanja prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života." - "Александар Бауцал -Кључне компетенце младих у Србији  у PISA 2009 огледалу, Институт за психологију, Филозофски факултет у Београду, Београд 2012"

Izgled, forma i oblast testiranja

PISA testom se proverava funkcionalnu pismenost u tri oblasti:

1. Čitalačka pismenost - sposobnost učenika da shvati i analizira tekst (a ne samo da ume da ga pročita)
2. Matematička pismenost - aktivno korišćenje matematičkih znanja i razumevanje matematike u svakodnevnim situacijama
3. Naučna pismenost  - shvatanje različitih naučnih fenomena i njihovo korišćenje

Zadaci iz ove tri oblasti formulisani su tako da se sastoje iz kombinacija teksta i grafikona, tabela, mapa i crteža na osnovu kojih se učenicima postaljaju određena pitanja. Cilj ovih pitanja je da na osnovu ponuđenog, učenici odgovore na zadato pitanje i problematiku. Odgovora se tako što se zaokružuje jedno od ponuđenih odgovora ili se učeniku ostalja mogućnost da sam upiše odgovor.
Ova pitanja su postavljena tako da ne traže od učenika čistu reprodukciju onoga što je naučio (u velikom broju slučaja- napamet, tj "nabubao"), već se traži da iz priloženog, na osnovu znanja i kompeticija odgovori na zadatak. Od učenika se u pitanju ne traži da upiše ili zaokruži koliko godišnje vune proizvede Novi Zeland od merino ovaca, već da kroz promišljanje, sagledavanje slike i situacije odgovori na pitanje.

"Za svaku zemlju koja učestvuje u ispitivanju, saopštava se profil postignuća učenika u svakoj od ispitanih oblasti. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To, praktično, znači da se dve trećine učenika nalaze u intervalu postignuća od 400 do 600 poena." - Na osnovu ovoga je izvedeno da prosečno postignuće OECD zemalja bude 500 poena.

Na osnovu težine zadataka, za svaku od ove tri oblasti ispitivanja, oformljena je razvojna skala  postignuća koja se sastoji iz 6 nivoa funkcionalne pismenosti i na osnovu toga se vrši rangiranje i sabiranje ostvarenih poena.

Pored pitanja iz ovih oblasti, u PISA testiranju se primenjuju upitnici za škole i za učenike. Njima se prikupljaju različiti podaci o faktorima koji mogu da utiču na postignuća učenika i njihove kompetencije (materijalni i obrazovni resursi, udaljenost škole, motivacija za učenje, itd.). To je još jedan od pokazatelja stanja u državi i njenom obrazovnom sistemu.

(O broju poena koja je ostvarila Srbija, i kakvi su rezultati u drugim državama je u nastavku teksta)

Na sajtu OECD možete pronaći primere i izgled pitanja  na testiranju.

Zašto je PISA testiranje važno?

Ovim testiranjem se utvrđuje nivo znanja (pismenost i kompeticije) učenika na kraju perioda osnovnog i opšteg obrazovanja, koji im omogućuju dalji nastavak školovanja i učešće u društvu.
PISA testiranje omogućuje državama određeni feedback, tj. povratne informacije o vezi kvaliteta obrazovanja i odnosu obrazovanja i nacionalne ekonomije. Kroz ovo testiranje se ispituju i promovišu ona znanja i veštine koja su neophodna za konsolidaciju između ponude koju daje obrazovni sistem sa jedne strane, i tržišta rada sa druge strane.

PISA može da predoči gde su eventualne greške, a gde su određene pozitivne stvari u obrazovanju. Time se ostavlja prostor za kreiranje određene strategije u cilju reforme obrazovanja i njegovog unapređivanja. Finska je  "PISA šampion", a o njenom uspehu na PISA testiranju i reformi školskog sistema ću pisati u narednom tekstu na ovom blogu.

Na osnovu ove slike iznad, možete videti da PISA testiranje oslikava sinergiju znanja kod učenika.

PISA testiranje u Srbiji. Gde smo to mi? Gde su ostali?

Nakon PISA testiranja 2012. godine, učenici u Srbiji su ostvarili sledeće rezultate:

• Matematička pismenost - u proseku 449 poena (7 poena više u odnosu na testiranje iz 2009.)
• Čitalačka pismenost - 446 poena (4 poena više u odnosu na testiranje iz 2009.)
• Naučna pismenost - 445 poena (2 poena više u odnosu na testiranje iz 2009.)

O preciznim podacima i objašnjenjima PISA testiranja, kao i o izgledu testova i pitanja u Srbiji, možete pročitati ovde.

Efekat jedne godine školovanja u OECD zemljama u proseku iznosi 38 poena, možemo da zaključimo da učenici iz Srbije zaostaju u proseku godinu i po dana za svojim vršnjacima u zemljama koje su u okviru i iznad OECD proseka od 500 poena.

Uočljiv je napredak u odnosu na prethodna testiranja i to jeste ohrabrujuće, ali je pitanje da li je i dovoljno?

Što se pravednosti školskog sistema tiče, rezultati su dobri i ohrabrujući. Socio-ekonosmke razlike su manje zastupljenije i manje utiču na pismenost učenika u Srbiji u odnosu na ostale zemlje OECD. Imamo veću pravednost obrazovnog sistema, ali imamo niže rezultate funcionalne pismenosti i kompeticija u odnosu na OECD prosek.

 Države sa kojima možemo da se uporedimo i tražimo eventualne proporuke su države iz regiona i nama bliske po školskom sistemu  i tradiciji obrazovanja (Hrvatska i Slovenija), susedi u EU koji su nekada bili deo socijalističkog bloga (Rumunija i Bugarska), zatim države koje su bile u socijalističkom bloku, a sprovele su kvalitetne reforme školstva, imaju dobre rezultate, oko OEDC proseka i predstavljaju "uspešne primere" (Poljska i Slovačka) i na kraju države koje imaju kvalitetan i pravedan školski sistem i koje ostvaruju visoke rezultate (Holandija, Švedska, Finska).

Lep grafički prikaz rezultata PISA testiranja 2012

Šta dalje?

Očekuje nas jedan dug proces reforme školskog i obrazovnog sistema. Postoje mnoge stvari koje moraju da se urade kako bi kvalitet obrazovanja podigli na viši nivo. O ovoj temi je ostalo toliko toga da se priča i napiše. A tek smo krenuli. No, bitno je da ne posustanemo jer ova država i narod zaslužuju bolji, efikasniji i pravedniji školski sistem. Jer znanje je moć i budućnost! 

     PISA - Measuring student success around the world 

P.S.

PISA testiranje je ozbiljna studija koja zahteva veliku pažnju, posvećenost i analitičke sposobnosti da bi se što bolje razumela i objasnila. Cilj ovog teksta je da Vam dočaram kako izgleda i šta znači PISA testiranje.

Više o tome možete pogledati u publikacijama na linkovima koje sam vam dostavio.

Milan Trpković

Spasi knjige, spasi sebe

Gde završavaju stare knjige? U kontejneru ili na nekoj novoj polici?

Zasigurno smo čuli ili videli kako neke institucije ili pojedinci bacaju knjige. To je jedna sasvim uobičajena pojava.  Uvek su postojali ljudi koji su bili nemarni prema knjigama i nisu dalekosežno mislili o svojim postupcima i posledicama. Takođe, isto tako su postojali ljudi koji su se brinuli o knjigama, čak i onima koje su "otpisane". 

Oko 15 hiljada knjiga koje su čuvane u depou Narodne biblioteke (a pripadale su Dvorskoj biblioteci) su u novembru 2005. godine završile u smeću, ili tačnije rečeno u mašini za preradu stare hartije. Razlog tome je bio nedostatak prostora, a pošto ove knjige nisu bili muzejski primerci nije prekršen Zakon o kulturnim dobrima, kako se navodi u saopštenju za javnost.

Tu su još brojni primeri kako su određene institucije bacale knjige ili ih olako otpisivale. Razlozi: manjak prostora, neadektavno održavanje, novi fond knjiga koji pristiže, ideološka nepodobnost itd. (Ako mene pitate: prosta nemarnost, nezainteresovanost i manjak profesionalizma).

Međutim, nije Srbija jedini primer u tome. U svetu postoje brojne priče koje su slične i podsećaju na ljudsku nemarnost. Ali postoje i određeni svetli primeri u kojima su pojedinci uspeli da spasu knjige. 

Ovo je priča o tome: 

Vremenom su stare biblioteke širom sveta ostajale bez dovoljno prostora i depoa u kojima bi čuvali knjige. Neke od njih su unajmile arhitekte kako bi proširili svoje prostorije, a pojedine su počele sa izgradnjom novih objekata. Između ostalog, to je učinila i Gradska biblioteka San Franciska. Zašto spominjemo nju? Ona je dospela u žižu interesovanja devedesetih godina 20. veka nakon odluke da se određeni broj knjiga (ne postoji precizan podatak, ali je u pitanju nekoliko desetina hiljada knjiga) povuče i izbaci iz bibliotečkog fonda. Razlog tome leži u tome što arhitekte nisu predvidele dovoljno prostora za stare knjige i police, te je administracija biblioteke morala da reaguje na ovaj način.  Način odabira knjiga koje će "leteti na smetlište" je bio na osnovu toga koliko dugo ih niko nije uzimao na čitanje. Međutim, postojao je određeni broj ljudi koji je želeo da spasi te knjige. Hrabri bibliotekari iz San Fransiska su, krišom, noću dolazili u biltioteku i ovim knjgama koje su određene za bacanje, udarali pečate sa lažnim datumima vraćanja. Na ovaj način, mnoge od njih su uspele da ostanu, ali dobar deo njih je ipak bačen. U svakom slučaju, volja bibliotekara da spasu knjige je nešto što je ohrabrujuće.

Vrati bih se sada ponovo kod nas.

Studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu, su takođe spasili određeni broj knjiga koje su završile u kontejneru za otpad na parkingu fakulteta. Ovaj nemili događaj sa bačenim knjigama se dogodio u maju 2013. godine. Veliki broj studenata je na ovu vest burno reagovalo, a oni koji su se u tom trenutku zatekli na fakultetu, rešili su da neke knjige uzmu i spasu ih od prodaje u nekom pogonu za reciklažu, jer su očigledno bile označene kao "stara hartija". Sećam se reakcije jednog kolege kod koga su bile pomešane emocije. Sa jedne strane je bio ogorčen na ovakvo ponašanje profesora ili nekog drugog zaposlenog sa fakulteta, a sa druge strane je bio srećan zato što je uspeo da nađe određene, retke knjige koje su mu trebale.

Summa summarum -  postoje ljudi kojima je stalo do knjiga i postoje ljudi koji i ne vode baš toliko računa o njima. Koja će strana da prevagne je samo pitanje vremena i samih ljudi.

                               Kontejner pun knjiga na parkingu FPN-a 

Nekoliko primera kako možete da "spasite" stare knjige ili one koje vam više ne trebaju.

Do pre nekoliko nedelja smo u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu imali "Otvorenu biblioteku" koju je postavio Goethe institut 2011. godine. Iz nje smo mogli da uzimamo, ali i da ostavljamo knjige koje nam trenutno ne trebaju. Međutim zbog nemarnosti građana one je uklonjena. Razlog tome leži u sledećoj rečenici:

"Princip koršćenja biblioteke je izuzetno jednostavan - knjigu može svako uzeti pod uslovom da ostavi neku drugu, ili da knjigu koju je pozajmio blagovremeno vrati. Ipak, biblioteka se susretala sa raznim problemima. Naime, knjige su se uzimale, ali ne i vraćale, a dešavalo se i da završe kod preprodavaca knjiga ili u zalihama za ogrev. Osim sa knjigama, biblioteka bi katkad osvanula i sa po kojom praznom pivskom flašom, najnovijim amaterskim grafitom ili potpisom vodootpornim markerom po njenim zidovima od pleksiglasa, odbačenom torbom ili ostatkom nečijeg doručka."Goethe-Gerila

Možda će se vremenom stvoriti uslovi da ova biblioteka ponovo proradi. Trebamo da budemo strpljivi, ali i treba da podučimo ljude kako da pravilno koriste ovu biblioteku. Jeste teško, ali zašto odustajati?

Jedan svetli primer 

Pesnikinja Zorica Sentić iz Kana u saradnji sa Vesnom Denčić iz Beograda, pokrenule su akciju "Darujmo reč" sa ciljem da svako selo u Srbiji dobije svoju biblioteku.  Ovoj akciji se do sada odazvao veliki broj ljudi i dosta knjiga je pronašlo svoj novi dom. Na taj način, omladina i odrasli u selima od sada mogu da uživaju u čitanju.
U koliko imate višak kniga koje vam ne trebaju, prerasli ste ih ili vam zauzimaju prostor za nove knjige, nemojte ih bacati već ih donirajte i priključite se ovoj akciji. 

Više možete saznati na sajtu - http://www.darujmorec.com/. 

Takođe, raspitajte se kod lokalnih školksih ili javnih biblioteka da li su im potrebne određene knjige. Možda neko od vaših prijatelja zna nekoga ko je kolekcionar starih knjiga, pa ih možete i njima pokloniti. A uvek vam je na raspolaganju opcija da knjige postavite na nekom od sajtova za prodaju polovne robe ili ih jednostavno prodate ljudima koji ih otkupljuju. 

Izbor je na vama. Samo, knjige nemojte bacati i skrenite pažnju onima koji to čine.

Ako spašavaš knjige, spasićeš i sebe i druge.

Milan Tpković 

Dilema oko knjiga

Da li rađanje elektronskih knjiga nužno znači i smrt običnih, štampanih knjiga?

Koliko puta smo čuli ili pročitali sledeću rečenicu: "Živimo u 21. veku, veku u kome se svakoga dana nešto menja i gde je globalizacija uzela maha."? Ta rečenica je danas ključni argument odbrane ili  napada na sve ono što se oko nas dešava. Očito je da se svet u sve većoj meri modernizuje i da postepeno zahvate i one delove društva i stvari, za koje se mislilo da su nedodirljivi i da će večno ostati onakvi kakvi ih poznajemo. Tako smo došli i do knjiga, jednog od instrumenata i rasadnika kulture i znanja. Dilema je sledeća: hoćemo li usvojiti novi model čitanja ili ćemo se zadržati na starom i dobro poznatom.

Nedavno je na sajtu B92 izašao tekst "Dobrodošli u biblioteku budućnosti", u kome se na kraju postavlja pitanje: Da li ste bili u prilici da čitate elektronske knjige i kakvo je vaše mišljenje o toj vrsti izdanja?
Odgovori na ova pitanja su bili različiti i na osnovu toga se mogu izdvojiti tri grupe ljudi.

Protivnici elektronskih knjiga i korišćenja e-book čitača i tablet računara, navode kako se korišćenjem ovakvog vida tehnologije gubi na draži i uživanju tokom čitanja. Elektronske knjige nemaju onaj prepoznatvljivi miris, ne mogu ostaviti ton šuštanja papira prilikom okretanja listova, zavise od energije i pre svega - štete očima. Ništa ne može da zameni onaj osećaj koji smo stekli u toku detinjstva, da zagrlimo knjigu koja nam je jako draga i da je stavimo pod jastuk kako bi što duže bila uz nas.

"Kao što je poznato, svakom čitaocu, štampana stranica stvara sopstveni čitalački prostor, sopstveni fizički pejzaž u kojem tekstura papira, boja i pogled na sve zo zajedno u rukama čitaoca dobijaju posebno značenje koje rečima taje ton i kontekst." (Alberto Mangel - Biblioteka noću, Geopoetika, Beograd, str. 72)

Potraga za knjigama među policama za ove ljude prestavlja posebnu avanturu i doživljaj. To se opisuje i kao"osnovni deo umeća čitanja i ne može se u potpunosti zameniti skrolovanjem po ekranu". Dok tražite određene knjige po policama, možete, sasvim slučajno, pronaći neku knjigu koja će vam mnogo više pomoći oko nekog istraživanja ili ćete u njoj više uživati. Ne postoji osećaj koji može da zameni miris knjige (podjednako nove ili stare), kao i osećaj kada vidite svoj napredak u čitanju. Mnogo lakše će te zapamtiti gde se neke rečenice nalaze samo na osnovu debljine pročitanih strana.
Neke elektronske knjige su "zaključane" i ne mogu se čitati van uređaja sa kojeg su skinute i ne postoji mogućnost da  se prosto dele, pozajmljuju  ili "šeruju". Ovako, svojim prijateljima se ostavlja mogućnost da uvek od nas pozajme željenu knjigu (uz pretpostavku da će je u doglednom periodu vratiti).
E-book čitači mogu biti skupi i samim tim nepristupačni mnogim ljudima. Oštenjeće ili gubitak tog čitača nam može doneti dosta problema. 

Sa druge strane dolaze argumenti ljubitelja elektronskih knjiga koji smatraju da čitanje e-knjiga ne šteti očima, pogovoto ne ako koristimo specijalizovane e-book čitače koji manje zrače, tj. čije osvetljenje na ekranima ne zamara oči. Pored toga, ove knjige su jeftinije, mogu se lakše nabaviti i bez lutanja od knjižare do knjižare. Njihovom kupovinom se može uštedeti i tako možete odvojiti novac za još nekoliko knjiga. Mogu se uvek i svuda čitati bez nošenja velikih i kabastih knjiga, a u memoriji možete imati i na nekoliko desetina, pa i stotine knjiga, koje mogu da vam zauzimaju veliku površinu radnog prostora ili prostorija u kojima živite. Ovom tehnologijom bibliotekama  je omogućena ušteda novca na transportu i izlaganju. Više nisu potrebni ogromni depoi za knjige, a sama pretraga je mnoga lakša i efikasnija.
Čitaocima je omogućeno da povećaju veličinu fonta i na taj način spreče zamaranje očiju i mogu da podese osvetljenje pod kojim žele da čitaju. Isto tako, od velikih i teških knjiga mogu da vas bole zglobovi usled višesatnog držanja u rukama.
Postoje e book čitači za svačiji džep. Nije tačno da su skupi. Postoje oni koji se mogu kupiti za 70$, kao što je npr. Kindle.
Amazon svojim korisnicima omogućuje da dele jednu kupljenju  knjigu sa do 6 različitih ljudi koje možete registrovati na vašem računu. Tako, recimo, jednu knjigu mogu da čitaju roditelji, deca i komšija, i to istovremeno na svojim aparatima, što je neizvodljivo sa običnim knjigama. Naravno, tu je i veliki broj besplatnih knjiga koje se mogu skinuti na specijalizovanim sajtovima, a koje možda i ne postoje u štampanom izdanju.

Može se reći da postoji i treća grupacija ljudi koji podjednako mogu da koriste i vole štampana i elekstonska izdanja knjiga. Po njihovom shvatanju su čitaoci, čitaoci bez obzira da lise reči nalaze na ekranu ili na papiru. Uspešnom kombinacijom i jedne i druge vrste knjige oni kombinuju njihove najbolje karakteristike i prednosti.

Kompromis

Za ljubitelje statistike :) 

Na sajtu www.goodreads.com (najposećenijoj i najvećoj društvenoj mreži za ljubitelje knjiga), nedavno je održana anketa sa pitanjem "Which do you prefer - e-book or paper books?".  Kao što možete videti na slici, velika većina, gotovo 80% ljudi koji su učestvovali u anketi su odgovorili da više vole da čitaju štampana izdanja knjiga.

Pitanje sa početka: Da li rađanje nečeg novog podrazumeva i gašenje nečega starog? Odgovor je ne! Sa pojavom fotografija nije nestalo slikarstvo. Tako i sa pojavom e-knjiga neće nestati štampane. I dalje će postojati ljudi koji će više voleti da čitaju štampana izdanja knjiga. Vremenom će, sa novim generacijama, rasti i broj korisnika elektronskih knjiga, ali će postojati i ova treća grupacija koja će kombinovati i jedno i drugo. Tehnologije će se razvijati, ljudima će knjige biti sve pristupačnije, a na nama je da odaberemo svoj čitalački put na osnovu naših želja i preferencija.  Lično, ja spadam u prvu grupu, sa tendencijom da se, možda, jednog dana prebacim u treću grupu. Videćemo :)

P.S.Za štampanje  knjiga je potrebno da se iseče veliki broj šuma i stabala za proizvodnju papira, što šteti ekosistemu i prirodi. Ovaj argument je apsolutno na svom mestu. Ali, da li smo se ikada pitali sledeće: "Jesam li u svom životu zasadio makar jedno drvo?". Ako bi se ovo zapitali i ako bi svi stvarno zasadili iole jedno drvo, nadomestili bi sve one gubitke koji štete prirodi, a osećali bismo se lepše. Mislite o tome..


Milan Trpković