"Pozorište knjiga" - priča o knjižari "El Ateneo Grand Splendid" u Buenos Airesu.

Vremena se menjaju, a kultura ostaje. Makar je to slučaj sa knjižarom "El Ateneo Grand Splendid" u Buenos Airesu u Argentini. U ovoj zgradi je prvobitno bio pozorište, nakon toga bioskop, a sad je jedna sasvim jedinstvena i prelepa knjižara. Zgrada je zadržala svoju namenu - bila je i ostala rasadnik kulture.

Pozorište je nastalo 1919. godine, prostiralo se na 2000 metara kvadratnih i nosilo je naziv "Teatro Grand Splendid". Pored predstava, neizostavni deo dešavanja su bile i tango večeri gde su nastupali najpoznatiji plesači. Pozorište je imalo 1050 sedećih mesta. Svoju prvu izmenu je doživelo 20 godina kasnije kada je pretvoreno u prvi  bioskop u Buenos Airesu koji je prikazivao ton filmove. Ali i pored toga, tango orkestar je ostao sastavni deo bioskopa gde su se i dalje priređivale plesne večeri. U periodu od 1970. do 1973. godine je ponovo zaživelo pozorište, ali se nakon toga vratio bioskop.

Treća i poslednja promena dogodila se 2000. godine kada je ovaj objekat pretvoren u knjižaru. Enterijer nije menjan, osim što su stolice zamenile police sa knjigama. Za konzervaiju i saniranje zgrade je utrošeno 3 miliona $. Mnogi će za ovu knjižaru reći da je najlepša na svetu. Svakako, ovo nije daleko od istine. 

Sama veličina ove knjižare govori o fondu knjiga i raznovrsnosti ponude. Ovde možete pronaći preko 120 hiljada različitih knjiga, a ovaj prelepi hram za knjigoljubce dnevno, u proseku, poseti 3000 ljudi. Knjige su raspoređene po spratovima gde možete pronaći različite žanrove. Pored knjiga na španskom jeziku, zastupljene su i knjige na engleskom i drugim jezicima, kao i diskovi, ploče i druge stvari karakteristične za knjižare. 

 Ovde možete pogledati snimak knjižare.

Vredi živeti za čitanje, a još više vredi posetiti ovakvo mesto. Ako vas vetrovi nanesu u Argentinu, obavezno posetite ovo mesto! :) 

p.s.  Povedite i mene! 

Grad knjiga i najveća "second-hand" knjižara na otvorenom

"Hay-on-Wye" - grad knjiga

Ljubitelji knjiga u Velikoj Britaniji imaju svoj mali raj. Reč je o malom gradiću Hay on Wye, koji je od 1977. godine postao "grad knjiga".
Ovo je priča o tome kako strast prema čitanju i knjigama može da preraste u nešto mnogo više.

Dvorac "Hay" iz 12.veka

     Idejni tvorac "grada knjiga" je bibliofil  Ričard But, koji odlučio da  proglasi nezavisnost Hay on Wye-a kao kraljevstvom knjiga, a sebe proglasi monarhom. Ričard je svoju prvu knjižaru otvorio 1961. godine i postepeno su police sa knjigama počele da zauzimaju sve više prostora u njegovoj kući. Posle nekoliko godina, police sa knjigama su se našle i u njegovoj dvorišnoj kućici za alat, da bi na kraju knjige bile izložene  i u dvorištu zamka Hay. Još nekoliko ljudi se priključilo ovoj inicijativi i tako je nastala najveća "second-hand" knjižara na otvorenom prostoru u svetu. Ova ideja je zaživela i vremenom je stekla veliki publicitet. Sa carstvom knjiga nastao je i otvoreni festival knjiga koji se održava svake godine u maju. Na festivalu se okuplja veliki broj ljubitelja knjiga, kolekcionara, pisaca, trgovaca i znatiželjnih ljudi koji uživaju u kupovini knjiga, razmeni mišljenja, muzičkom i festivalskom programu, kao i lepotama  ovog malog gradića. Često ovaj festival nazivaju i "Vudstokom uma", kako je to jednom rekao bivši predsednik SAD- Bil Klinton.

Hay festival knjiga 

Ovaj gradić ima između 1500 i 2000 stanovnika,  nije razvijeni privredni centar, ali jeste razvijeni centar knjiga u kome se godišnje proda više od milion primeraka. Jedna originalna ideja čoveka koji je voleo knjige, podigla je ovaj gradić iz "mrtvih" i ekonomski ga oporavio. Ričardov projekat godišnje privlači veliki broj ljudi i time omogućava ostalim sugrađanima da zarade novac kroz prodaju suvenira, hrane i pića, smeštaja i drugih stvari. 

U gradu danas ima oko 30 biblioteka, tako gotovo na svakom uglu možete uočiti police sa knjigama. Ovde možete pronaći knjige iz celog sveta, a većina je na engleskom jeziku. Žanrovi knjiga su različiti,  kao i same cene, ali uvek ima polica koje su namenjene "za svačiji džep". Narednih nekoliko slika dočaraće vam izgled ovo gradića iz snova za sve ljubitelje knjiga:

Definitivno, ovo je mesto hodočašća za sve ljubitelje knjiga. U koliko neko izrazi želju da mi se pridruži, biće mi drago da zajedno organizujemo put u "carstvo knjiga". :)

Milan Trpković 

Spasi knjige, spasi sebe

Gde završavaju stare knjige? U kontejneru ili na nekoj novoj polici?

Zasigurno smo čuli ili videli kako neke institucije ili pojedinci bacaju knjige. To je jedna sasvim uobičajena pojava.  Uvek su postojali ljudi koji su bili nemarni prema knjigama i nisu dalekosežno mislili o svojim postupcima i posledicama. Takođe, isto tako su postojali ljudi koji su se brinuli o knjigama, čak i onima koje su "otpisane". 

Oko 15 hiljada knjiga koje su čuvane u depou Narodne biblioteke (a pripadale su Dvorskoj biblioteci) su u novembru 2005. godine završile u smeću, ili tačnije rečeno u mašini za preradu stare hartije. Razlog tome je bio nedostatak prostora, a pošto ove knjige nisu bili muzejski primerci nije prekršen Zakon o kulturnim dobrima, kako se navodi u saopštenju za javnost.

Tu su još brojni primeri kako su određene institucije bacale knjige ili ih olako otpisivale. Razlozi: manjak prostora, neadektavno održavanje, novi fond knjiga koji pristiže, ideološka nepodobnost itd. (Ako mene pitate: prosta nemarnost, nezainteresovanost i manjak profesionalizma).

Međutim, nije Srbija jedini primer u tome. U svetu postoje brojne priče koje su slične i podsećaju na ljudsku nemarnost. Ali postoje i određeni svetli primeri u kojima su pojedinci uspeli da spasu knjige. 

Ovo je priča o tome: 

Vremenom su stare biblioteke širom sveta ostajale bez dovoljno prostora i depoa u kojima bi čuvali knjige. Neke od njih su unajmile arhitekte kako bi proširili svoje prostorije, a pojedine su počele sa izgradnjom novih objekata. Između ostalog, to je učinila i Gradska biblioteka San Franciska. Zašto spominjemo nju? Ona je dospela u žižu interesovanja devedesetih godina 20. veka nakon odluke da se određeni broj knjiga (ne postoji precizan podatak, ali je u pitanju nekoliko desetina hiljada knjiga) povuče i izbaci iz bibliotečkog fonda. Razlog tome leži u tome što arhitekte nisu predvidele dovoljno prostora za stare knjige i police, te je administracija biblioteke morala da reaguje na ovaj način.  Način odabira knjiga koje će "leteti na smetlište" je bio na osnovu toga koliko dugo ih niko nije uzimao na čitanje. Međutim, postojao je određeni broj ljudi koji je želeo da spasi te knjige. Hrabri bibliotekari iz San Fransiska su, krišom, noću dolazili u biltioteku i ovim knjgama koje su određene za bacanje, udarali pečate sa lažnim datumima vraćanja. Na ovaj način, mnoge od njih su uspele da ostanu, ali dobar deo njih je ipak bačen. U svakom slučaju, volja bibliotekara da spasu knjige je nešto što je ohrabrujuće.

Vrati bih se sada ponovo kod nas.

Studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu, su takođe spasili određeni broj knjiga koje su završile u kontejneru za otpad na parkingu fakulteta. Ovaj nemili događaj sa bačenim knjigama se dogodio u maju 2013. godine. Veliki broj studenata je na ovu vest burno reagovalo, a oni koji su se u tom trenutku zatekli na fakultetu, rešili su da neke knjige uzmu i spasu ih od prodaje u nekom pogonu za reciklažu, jer su očigledno bile označene kao "stara hartija". Sećam se reakcije jednog kolege kod koga su bile pomešane emocije. Sa jedne strane je bio ogorčen na ovakvo ponašanje profesora ili nekog drugog zaposlenog sa fakulteta, a sa druge strane je bio srećan zato što je uspeo da nađe određene, retke knjige koje su mu trebale.

Summa summarum -  postoje ljudi kojima je stalo do knjiga i postoje ljudi koji i ne vode baš toliko računa o njima. Koja će strana da prevagne je samo pitanje vremena i samih ljudi.

                               Kontejner pun knjiga na parkingu FPN-a 

Nekoliko primera kako možete da "spasite" stare knjige ili one koje vam više ne trebaju.

Do pre nekoliko nedelja smo u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu imali "Otvorenu biblioteku" koju je postavio Goethe institut 2011. godine. Iz nje smo mogli da uzimamo, ali i da ostavljamo knjige koje nam trenutno ne trebaju. Međutim zbog nemarnosti građana one je uklonjena. Razlog tome leži u sledećoj rečenici:

"Princip koršćenja biblioteke je izuzetno jednostavan - knjigu može svako uzeti pod uslovom da ostavi neku drugu, ili da knjigu koju je pozajmio blagovremeno vrati. Ipak, biblioteka se susretala sa raznim problemima. Naime, knjige su se uzimale, ali ne i vraćale, a dešavalo se i da završe kod preprodavaca knjiga ili u zalihama za ogrev. Osim sa knjigama, biblioteka bi katkad osvanula i sa po kojom praznom pivskom flašom, najnovijim amaterskim grafitom ili potpisom vodootpornim markerom po njenim zidovima od pleksiglasa, odbačenom torbom ili ostatkom nečijeg doručka."Goethe-Gerila

Možda će se vremenom stvoriti uslovi da ova biblioteka ponovo proradi. Trebamo da budemo strpljivi, ali i treba da podučimo ljude kako da pravilno koriste ovu biblioteku. Jeste teško, ali zašto odustajati?

Jedan svetli primer 

Pesnikinja Zorica Sentić iz Kana u saradnji sa Vesnom Denčić iz Beograda, pokrenule su akciju "Darujmo reč" sa ciljem da svako selo u Srbiji dobije svoju biblioteku.  Ovoj akciji se do sada odazvao veliki broj ljudi i dosta knjiga je pronašlo svoj novi dom. Na taj način, omladina i odrasli u selima od sada mogu da uživaju u čitanju.
U koliko imate višak kniga koje vam ne trebaju, prerasli ste ih ili vam zauzimaju prostor za nove knjige, nemojte ih bacati već ih donirajte i priključite se ovoj akciji. 

Više možete saznati na sajtu - http://www.darujmorec.com/. 

Takođe, raspitajte se kod lokalnih školksih ili javnih biblioteka da li su im potrebne određene knjige. Možda neko od vaših prijatelja zna nekoga ko je kolekcionar starih knjiga, pa ih možete i njima pokloniti. A uvek vam je na raspolaganju opcija da knjige postavite na nekom od sajtova za prodaju polovne robe ili ih jednostavno prodate ljudima koji ih otkupljuju. 

Izbor je na vama. Samo, knjige nemojte bacati i skrenite pažnju onima koji to čine.

Ako spašavaš knjige, spasićeš i sebe i druge.

Milan Tpković 

Dilema oko knjiga

Da li rađanje elektronskih knjiga nužno znači i smrt običnih, štampanih knjiga?

Koliko puta smo čuli ili pročitali sledeću rečenicu: "Živimo u 21. veku, veku u kome se svakoga dana nešto menja i gde je globalizacija uzela maha."? Ta rečenica je danas ključni argument odbrane ili  napada na sve ono što se oko nas dešava. Očito je da se svet u sve većoj meri modernizuje i da postepeno zahvate i one delove društva i stvari, za koje se mislilo da su nedodirljivi i da će večno ostati onakvi kakvi ih poznajemo. Tako smo došli i do knjiga, jednog od instrumenata i rasadnika kulture i znanja. Dilema je sledeća: hoćemo li usvojiti novi model čitanja ili ćemo se zadržati na starom i dobro poznatom.

Nedavno je na sajtu B92 izašao tekst "Dobrodošli u biblioteku budućnosti", u kome se na kraju postavlja pitanje: Da li ste bili u prilici da čitate elektronske knjige i kakvo je vaše mišljenje o toj vrsti izdanja?
Odgovori na ova pitanja su bili različiti i na osnovu toga se mogu izdvojiti tri grupe ljudi.

Protivnici elektronskih knjiga i korišćenja e-book čitača i tablet računara, navode kako se korišćenjem ovakvog vida tehnologije gubi na draži i uživanju tokom čitanja. Elektronske knjige nemaju onaj prepoznatvljivi miris, ne mogu ostaviti ton šuštanja papira prilikom okretanja listova, zavise od energije i pre svega - štete očima. Ništa ne može da zameni onaj osećaj koji smo stekli u toku detinjstva, da zagrlimo knjigu koja nam je jako draga i da je stavimo pod jastuk kako bi što duže bila uz nas.

"Kao što je poznato, svakom čitaocu, štampana stranica stvara sopstveni čitalački prostor, sopstveni fizički pejzaž u kojem tekstura papira, boja i pogled na sve zo zajedno u rukama čitaoca dobijaju posebno značenje koje rečima taje ton i kontekst." (Alberto Mangel - Biblioteka noću, Geopoetika, Beograd, str. 72)

Potraga za knjigama među policama za ove ljude prestavlja posebnu avanturu i doživljaj. To se opisuje i kao"osnovni deo umeća čitanja i ne može se u potpunosti zameniti skrolovanjem po ekranu". Dok tražite određene knjige po policama, možete, sasvim slučajno, pronaći neku knjigu koja će vam mnogo više pomoći oko nekog istraživanja ili ćete u njoj više uživati. Ne postoji osećaj koji može da zameni miris knjige (podjednako nove ili stare), kao i osećaj kada vidite svoj napredak u čitanju. Mnogo lakše će te zapamtiti gde se neke rečenice nalaze samo na osnovu debljine pročitanih strana.
Neke elektronske knjige su "zaključane" i ne mogu se čitati van uređaja sa kojeg su skinute i ne postoji mogućnost da  se prosto dele, pozajmljuju  ili "šeruju". Ovako, svojim prijateljima se ostavlja mogućnost da uvek od nas pozajme željenu knjigu (uz pretpostavku da će je u doglednom periodu vratiti).
E-book čitači mogu biti skupi i samim tim nepristupačni mnogim ljudima. Oštenjeće ili gubitak tog čitača nam može doneti dosta problema. 

Sa druge strane dolaze argumenti ljubitelja elektronskih knjiga koji smatraju da čitanje e-knjiga ne šteti očima, pogovoto ne ako koristimo specijalizovane e-book čitače koji manje zrače, tj. čije osvetljenje na ekranima ne zamara oči. Pored toga, ove knjige su jeftinije, mogu se lakše nabaviti i bez lutanja od knjižare do knjižare. Njihovom kupovinom se može uštedeti i tako možete odvojiti novac za još nekoliko knjiga. Mogu se uvek i svuda čitati bez nošenja velikih i kabastih knjiga, a u memoriji možete imati i na nekoliko desetina, pa i stotine knjiga, koje mogu da vam zauzimaju veliku površinu radnog prostora ili prostorija u kojima živite. Ovom tehnologijom bibliotekama  je omogućena ušteda novca na transportu i izlaganju. Više nisu potrebni ogromni depoi za knjige, a sama pretraga je mnoga lakša i efikasnija.
Čitaocima je omogućeno da povećaju veličinu fonta i na taj način spreče zamaranje očiju i mogu da podese osvetljenje pod kojim žele da čitaju. Isto tako, od velikih i teških knjiga mogu da vas bole zglobovi usled višesatnog držanja u rukama.
Postoje e book čitači za svačiji džep. Nije tačno da su skupi. Postoje oni koji se mogu kupiti za 70$, kao što je npr. Kindle.
Amazon svojim korisnicima omogućuje da dele jednu kupljenju  knjigu sa do 6 različitih ljudi koje možete registrovati na vašem računu. Tako, recimo, jednu knjigu mogu da čitaju roditelji, deca i komšija, i to istovremeno na svojim aparatima, što je neizvodljivo sa običnim knjigama. Naravno, tu je i veliki broj besplatnih knjiga koje se mogu skinuti na specijalizovanim sajtovima, a koje možda i ne postoje u štampanom izdanju.

Može se reći da postoji i treća grupacija ljudi koji podjednako mogu da koriste i vole štampana i elekstonska izdanja knjiga. Po njihovom shvatanju su čitaoci, čitaoci bez obzira da lise reči nalaze na ekranu ili na papiru. Uspešnom kombinacijom i jedne i druge vrste knjige oni kombinuju njihove najbolje karakteristike i prednosti.

Kompromis

Za ljubitelje statistike :) 

Na sajtu www.goodreads.com (najposećenijoj i najvećoj društvenoj mreži za ljubitelje knjiga), nedavno je održana anketa sa pitanjem "Which do you prefer - e-book or paper books?".  Kao što možete videti na slici, velika većina, gotovo 80% ljudi koji su učestvovali u anketi su odgovorili da više vole da čitaju štampana izdanja knjiga.

Pitanje sa početka: Da li rađanje nečeg novog podrazumeva i gašenje nečega starog? Odgovor je ne! Sa pojavom fotografija nije nestalo slikarstvo. Tako i sa pojavom e-knjiga neće nestati štampane. I dalje će postojati ljudi koji će više voleti da čitaju štampana izdanja knjiga. Vremenom će, sa novim generacijama, rasti i broj korisnika elektronskih knjiga, ali će postojati i ova treća grupacija koja će kombinovati i jedno i drugo. Tehnologije će se razvijati, ljudima će knjige biti sve pristupačnije, a na nama je da odaberemo svoj čitalački put na osnovu naših želja i preferencija.  Lično, ja spadam u prvu grupu, sa tendencijom da se, možda, jednog dana prebacim u treću grupu. Videćemo :)

P.S.Za štampanje  knjiga je potrebno da se iseče veliki broj šuma i stabala za proizvodnju papira, što šteti ekosistemu i prirodi. Ovaj argument je apsolutno na svom mestu. Ali, da li smo se ikada pitali sledeće: "Jesam li u svom životu zasadio makar jedno drvo?". Ako bi se ovo zapitali i ako bi svi stvarno zasadili iole jedno drvo, nadomestili bi sve one gubitke koji štete prirodi, a osećali bismo se lepše. Mislite o tome..


Milan Trpković