Većina učenika i studenata voli načine rada koji im omogućavaju da aktivno učestvuju, a ne samo da pasivno slušaju ili čitaju. Postoji niz različitih načina na koje učenici/studenti mogu da se uključe u aktivno učenje, a to su brojni projekti, simulacije, igranje uloga, eksperimenti, kreativne radionice, seminari i vežbe gde mogu da primene sve ono što su učili. Simulacija predstavlja jedan od načina koji studenti koriste kao model ponašanja radi sticanja boljeg razumevanje određenog ponašanja, procesa ili oblasti koju izučavaju.
Simulacija je program, uređaj ili scena gde se oponaša rad nečega iz realnog života. Simulacije je imitacija oređenog rada i procesa. Tako simulacije predstavljaju praktičnu primenu naučenih tehnika, veština i znanja kroz imitaciju u određenom prostoru i vremenu. Brojne naučne grane koriste simulaciju kao oblik usavršavanja. Primenjuje se u inženjerstvu, IT sektoru, brojnim obukama, testiranjima, obrazovanju i video igricama. Tako se piloti obučavaju kroz simulaciju letenja, a budući lekari vežbaju na lutkama koje su imitacije pacijenata. U slučaju greške studenata avion neće biti srušen ili pacijent neće biti ozleđen. Time se u velikoj meri doprinosi iskustvu studenata, naročito u situacijama u kojima mogu da pogreše i povuku pogrešan potez. (kao što je neko rekao: "Epmirizam jača organizam")
U realnom vremenu nemamo mogućnost da pauziramo određene događaje kako bi smo mogli da sagledamo situaciju i shvatimo kako se odvijaju određene stvari. Simulacija to omogućava. Možemo u svakom trenutku napraviti pauzu i sagledati urađen posao i ispraviti određene greške koje su nastale. Sve u svemu, benefiti od simulacije su ogromni. Mogu se uštedeti brojni resursi, a istovremeno se može povećati znanje i spremnost kod učesnika.
Simulacije u obrazovanju
Simulacije u u obrazovanju izuzetno dobro sredstvo za podsticanje interesovanja kod učenika. Ujedno, određena istraživanja pokazuju kako je simulacija dobra i za motivaciju učenika. Učenicima je ostavljena mogućnost da uzimaju određene uloge i ponašaju se na način koje uloge zahtevaju. Često se u toku same simulacije, na osnovu zadate uloge, zastupaju stavovi i interesi koji su protiv ličnih interesovanja i stavova, ali se to smatra sasvim korektno i očekivano. Time se i pospešuje učenje i shvatanje određene situacije. Cilj simulacije je da se određeni sadržaj nauči iznutra.
Timski rad i obuka sprovedena putem simulacije u određenom okruženju može ponuditi dodatnu komponentu tradicionalnoj didaktičkoj nastavi, poboljšati performanse i može pomoći u smanjenju grešaka.
Proces simulacije u obrazovanju ima potencijal da uključi učenike u tzv. "dubinsko učenje", koje dopinosi boljem razumevanju mnogo više od "površinskog učenja" koje zahteva samo pamćenje.
Sve u svemu, simulacije polako postaju standarni deo obrazovnog sistema mnogih država. Za sada one najčešće postoje na fakultativnom nivou i kroz oblike neformalnog obrazovanja, ali postoje tendencije da će se sve više koristiti i u formalnom obrazovanju, kao njegov sastavni o obavezni deo.
Timski rad i obuka sprovedena putem simulacije u određenom okruženju može ponuditi dodatnu komponentu tradicionalnoj didaktičkoj nastavi, poboljšati performanse i može pomoći u smanjenju grešaka.
Proces simulacije u obrazovanju ima potencijal da uključi učenike u tzv. "dubinsko učenje", koje dopinosi boljem razumevanju mnogo više od "površinskog učenja" koje zahteva samo pamćenje.
Sve u svemu, simulacije polako postaju standarni deo obrazovnog sistema mnogih država. Za sada one najčešće postoje na fakultativnom nivou i kroz oblike neformalnog obrazovanja, ali postoje tendencije da će se sve više koristiti i u formalnom obrazovanju, kao njegov sastavni o obavezni deo.
Primer dobre prakse: Beogradski model Evropske unije - BEUM
Kao student sam prisustvovao i učestvovao u nekoliko različitih simulacija. Simulirao sam ulogu parlamentarca u Velikoj Britaniji, u Skupštini Republike Srbije, kao i sekretara Evropskog parlamenta. Sve to mi je doprinelo da povećam svoje znanje i shvatim gradivo "iznutra".
Tako sam učestvovao i na Beograskom modelu Evropske unije - BEUM. Ova simulacija rada organa EU nastala je 2011. godine sa ciljem da se studentima iz Srbije i inostranstva omogući da, kroz simulaciju, steknu znanje i veštine koja će im kasnije biti korisne u toku karijere i nauče kako funkcionišu organi Evropske unije. Simulacija je održana 3 puta i na njoj je učestvovalo preko 600 studenata iz 35 različitih zemalja.
Tako sam učestvovao i na Beograskom modelu Evropske unije - BEUM. Ova simulacija rada organa EU nastala je 2011. godine sa ciljem da se studentima iz Srbije i inostranstva omogući da, kroz simulaciju, steknu znanje i veštine koja će im kasnije biti korisne u toku karijere i nauče kako funkcionišu organi Evropske unije. Simulacija je održana 3 puta i na njoj je učestvovalo preko 600 studenata iz 35 različitih zemalja.
Kada nešto učite samo teorijski, to vam može biti jasno u većoj ili manjoj meri. Ali kada to što ste učili i o čemu ste čitali primenite u praksi kroz simulaciju, mnogo će vam biti korisnije. Meni je bilo mnogo lakše i znanje o EU sam mnogostruko uvećao putem učešća na ovoj simulaciji.
O čemu se radi?
Beogradski model EU je simulacije tri organa EU:
- Evropskog parlamenta (EP)
- Evropskog saveta (EC)
- Saveta Evroske unije (CEU)
Sednice Evropskog saveta se odvijaju odvojeno, dok sednice Evropskog parlamenta i Saveta Evrospke unije sarađuju u skladu sa strogom procedurom, kako bi zajedno dostavili zakone. Procedura koja će se simulirati se zove Obična zakonodavna procedura. To znači da predlozi moraju biti odobreni od strane EP i CEU, kako bi postao zakon. To znači da učesnici moraju da daju sve od sebe kako bi postigli konsenzus i predloženi amandmani budu usvojeni. Postoje jasne procedure i pravila koja se moraju poštovati.
Možete aplicirati za ulogu poslanika EP, ministra unutar Saveta Evropske unije ili ulogu predsenika/premijera države unutar Evropskog saveta. Takođe, tu su i uloge novinara i lobista. Svaka od ovih uloga ima svoj značaj i pravila koja moraju da se slede.
Program traje četiri dana i simulacije se održavaju u Skupštini Republike Srbije.
Šta sam dobio kroz simulaciju i učešće na BEUM-u?
Stekao sam nova znanja i veštine. Za nekoga ko je imao jako malo praktičnih stvari na fakultetu, ovo je bilo sjajno iskustvo. Sve ono što sam učio u vezi Evrospke unije, sada mi je bilo mnogo lakše i mnogo bolje sam razumeo samu tematiku. Pored toga, naučio sam kako treba da izgleda javni nastup u ovim istitucijama (i u politici, generalno), kako izgleda diplomatski protokol, saradnja među različitim organima i funcionerima, kako izgleda debata (formalna i neformalna), kako se sprovode određene procedure i kako izgledaju pravila i norme. U prevodu - sve ono što sam kroz teoriju naučio, a nisam mogao da primenim u praksi ili nisam znao tačno kako to treba da izgleda.
I što je, takođe, jednako bitno - stekao sam prijatelje širom sveta, sjajno se provodio i uživao u druženju sa vršnjacima. Učešće na ovoj simulaciji, svakako, predstavlja iskustvo koje ću pamtiti celog života :)
Kako je sve to izgledalo:
Ovde možete pogledati kako je izgledao prvi dan Beogradskog modela EU 2013. godine
Za Beograski model EU 2014. možete da aplicirate ovde.
Pratite stranicu BEUM-a i na facebook-u i twitter-u.
Simulacija jeste odlična mogućnost da se nauči nešto novo i teorija potvrdi u praksi. Ona donosi određene benefite i omogućava da na pojedine stvari gledamo sa mnogo više iskustva. Znanje se tako stiče "iznutra", čime se povećava mogućnost da ostane duže zapamćeno.
Svakome ko želi da sazna više o EU, da stekne znanja i veštine iz diplomatije, politike, prava, novinarstva, lobiranja, ekonomije i drugih polja, toplo preporučujem Beogradski model EU.
Milan Trpković
Simulacija jeste odlična mogućnost da se nauči nešto novo i teorija potvrdi u praksi. Ona donosi određene benefite i omogućava da na pojedine stvari gledamo sa mnogo više iskustva. Znanje se tako stiče "iznutra", čime se povećava mogućnost da ostane duže zapamćeno.
Svakome ko želi da sazna više o EU, da stekne znanja i veštine iz diplomatije, politike, prava, novinarstva, lobiranja, ekonomije i drugih polja, toplo preporučujem Beogradski model EU.
Milan Trpković
