Šta je PISA i odakle taj termin kod nas?
U prethodnih nekoliko meseci se u velikoj meri pričalo i pisalo o PISA testiranju u Srbiji. Mnogi su bili u dilemi šta je to i kakav to uticaj i značaj ima za nas? Znamo da se o kvalitetu obrazovanja u Srbiji stalno piše i govori, ali odakle se stvorila ovo testiranje i zašto se svi na njega pozivaju?
Pisa je Međunarodni program procene obrazovnih postignuća učenika (Programme for International Student Assessment - PISA). PISA je projekat Orgranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koji se sprovodi od 1997. godine. Srbija je učesnik ovog programa od 2001. godine i do sada smo učestvovali 2003, 2006, 2009 i 2012. godine.
Osnovna svrha ovog projekta je da sistematski prati kvalitet i pravednost obrazovanja u zemljama koje su prihvatile učešće u ovom programu. Na taj način se prati veza između nacionalnih ekonomija i kvaliteta obrazovanja, kao i znanja i kompeticija sa kojima učenici raspolažu. U tom pogledu, pravedni sistem je onaj koji svim učenicima omogućava da steknu funkcionalnu pismenost i znanja koja umeju da upotrebe u konkretnom slučaju, bez obzira na njihov socio-ekonomski status ili poreklo. U prevodu - Svi učenici imaju pravo na kvalitetno obrazovanje.
Testiranje se sprovodi na svake 3 godine i učestvuju učenici od 15 godina starosti (u slučaju Srbije su to učenici pvog razreda srednje škole/gimnazije).
Poslednje testiranje je sprovedeno 2012. godine i u toku je prirpema za novo testiranje koje će se obaviti 2015. godine.
Poslednje testiranje je sprovedeno 2012. godine i u toku je prirpema za novo testiranje koje će se obaviti 2015. godine.
PISA terminologija
Često u objašnjenjima ovog testiranja možete naći da se termin "znanje učenika" menja i opisuje kao "pismenost" ili "kompeticija". Zašto? Time se pokazuje da je pismenost skup onih znanja koje se smatraju ključnim obrazovnim kapitalom učenika koje mu omogućava da nastavi svoje školovanje i profesionalno usavršavanje. Kompeticija je, u tom pogledu, ono znanje koje smo stekli, koje umemo i znamo kada i kako da upotrebimo.
"Specifičnost PISA studije je da ona ne ispituje u kojoj meri učenici mogu da reprodukuju ono što su naučili u školama, već koliko su mladi kompetentni da razumeju i koriste informacije i znanja prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života." - "Александар Бауцал -Кључне компетенце младих у Србији у PISA 2009 огледалу, Институт за психологију, Филозофски факултет у Београду, Београд 2012"
Izgled, forma i oblast testiranja
- Čitalačka pismenost - sposobnost učenika da shvati i analizira tekst (a ne samo da ume da ga pročita)
- Matematička pismenost - aktivno korišćenje matematičkih znanja i razumevanje matematike u svakodnevnim situacijama
- Naučna pismenost - shvatanje različitih naučnih fenomena i njihovo korišćenje
Zadaci iz ove tri oblasti formulisani su tako da se sastoje iz kombinacija teksta i grafikona, tabela, mapa i crteža na osnovu kojih se učenicima postaljaju određena pitanja. Cilj ovih pitanja je da na osnovu ponuđenog, učenici odgovore na zadato pitanje i problematiku. Odgovora se tako što se zaokružuje jedno od ponuđenih odgovora ili se učeniku ostalja mogućnost da sam upiše odgovor.
Ova pitanja su postavljena tako da ne traže od učenika čistu reprodukciju onoga što je naučio (u velikom broju slučaja- napamet, tj "nabubao"), već se traži da iz priloženog, na osnovu znanja i kompeticija odgovori na zadatak. Od učenika se u pitanju ne traži da upiše ili zaokruži koliko godišnje vune proizvede Novi Zeland od merino ovaca, već da kroz promišljanje, sagledavanje slike i situacije odgovori na pitanje.
"Za svaku zemlju koja učestvuje u ispitivanju, saopštava se profil postignuća učenika u svakoj od ispitanih oblasti. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To, praktično, znači da se dve trećine učenika nalaze u intervalu postignuća od 400 do 600 poena." - Na osnovu ovoga je izvedeno da prosečno postignuće OECD zemalja bude 500 poena.
Na osnovu težine zadataka, za svaku od ove tri oblasti ispitivanja, oformljena je razvojna skala postignuća koja se sastoji iz 6 nivoa funkcionalne pismenosti i na osnovu toga se vrši rangiranje i sabiranje ostvarenih poena.
Pored pitanja iz ovih oblasti, u PISA testiranju se primenjuju upitnici za škole i za učenike. Njima se prikupljaju različiti podaci o faktorima koji mogu da utiču na postignuća učenika i njihove kompetencije (materijalni i obrazovni resursi, udaljenost škole, motivacija za učenje, itd.). To je još jedan od pokazatelja stanja u državi i njenom obrazovnom sistemu.
(O broju poena koja je ostvarila Srbija, i kakvi su rezultati u drugim državama je u nastavku teksta)
Ova pitanja su postavljena tako da ne traže od učenika čistu reprodukciju onoga što je naučio (u velikom broju slučaja- napamet, tj "nabubao"), već se traži da iz priloženog, na osnovu znanja i kompeticija odgovori na zadatak. Od učenika se u pitanju ne traži da upiše ili zaokruži koliko godišnje vune proizvede Novi Zeland od merino ovaca, već da kroz promišljanje, sagledavanje slike i situacije odgovori na pitanje.
"Za svaku zemlju koja učestvuje u ispitivanju, saopštava se profil postignuća učenika u svakoj od ispitanih oblasti. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To, praktično, znači da se dve trećine učenika nalaze u intervalu postignuća od 400 do 600 poena." - Na osnovu ovoga je izvedeno da prosečno postignuće OECD zemalja bude 500 poena.
Na osnovu težine zadataka, za svaku od ove tri oblasti ispitivanja, oformljena je razvojna skala postignuća koja se sastoji iz 6 nivoa funkcionalne pismenosti i na osnovu toga se vrši rangiranje i sabiranje ostvarenih poena.
Pored pitanja iz ovih oblasti, u PISA testiranju se primenjuju upitnici za škole i za učenike. Njima se prikupljaju različiti podaci o faktorima koji mogu da utiču na postignuća učenika i njihove kompetencije (materijalni i obrazovni resursi, udaljenost škole, motivacija za učenje, itd.). To je još jedan od pokazatelja stanja u državi i njenom obrazovnom sistemu.
(O broju poena koja je ostvarila Srbija, i kakvi su rezultati u drugim državama je u nastavku teksta)
Na sajtu OECD možete pronaći primere i izgled pitanja na testiranju.
Ovim testiranjem se utvrđuje nivo znanja (pismenost i kompeticije) učenika na kraju perioda osnovnog i opšteg obrazovanja, koji im omogućuju dalji nastavak školovanja i učešće u društvu.
PISA testiranje omogućuje državama određeni feedback, tj. povratne informacije o vezi kvaliteta obrazovanja i odnosu obrazovanja i nacionalne ekonomije. Kroz ovo testiranje se ispituju i promovišu ona znanja i veštine koja su neophodna za konsolidaciju između ponude koju daje obrazovni sistem sa jedne strane, i tržišta rada sa druge strane.
PISA može da predoči gde su eventualne greške, a gde su određene pozitivne stvari u obrazovanju. Time se ostavlja prostor za kreiranje određene strategije u cilju reforme obrazovanja i njegovog unapređivanja. Finska je "PISA šampion", a o njenom uspehu na PISA testiranju i reformi školskog sistema ću pisati u narednom tekstu na ovom blogu.
Na osnovu ove slike iznad, možete videti da PISA testiranje oslikava sinergiju znanja kod učenika.
PISA testiranje omogućuje državama određeni feedback, tj. povratne informacije o vezi kvaliteta obrazovanja i odnosu obrazovanja i nacionalne ekonomije. Kroz ovo testiranje se ispituju i promovišu ona znanja i veštine koja su neophodna za konsolidaciju između ponude koju daje obrazovni sistem sa jedne strane, i tržišta rada sa druge strane.
PISA može da predoči gde su eventualne greške, a gde su određene pozitivne stvari u obrazovanju. Time se ostavlja prostor za kreiranje određene strategije u cilju reforme obrazovanja i njegovog unapređivanja. Finska je "PISA šampion", a o njenom uspehu na PISA testiranju i reformi školskog sistema ću pisati u narednom tekstu na ovom blogu.
Na osnovu ove slike iznad, možete videti da PISA testiranje oslikava sinergiju znanja kod učenika.
PISA testiranje u Srbiji. Gde smo to mi? Gde su ostali?
Nakon PISA testiranja 2012. godine, učenici u Srbiji su ostvarili sledeće rezultate:
- Matematička pismenost - u proseku 449 poena (7 poena više u odnosu na testiranje iz 2009.)
- Čitalačka pismenost - 446 poena (4 poena više u odnosu na testiranje iz 2009.)
- Naučna pismenost - 445 poena (2 poena više u odnosu na testiranje iz 2009.)
O preciznim podacima i objašnjenjima PISA testiranja, kao i o izgledu testova i pitanja u Srbiji, možete pročitati ovde.
Efekat jedne godine školovanja u OECD zemljama u proseku iznosi 38 poena, možemo da zaključimo da učenici iz Srbije zaostaju u proseku godinu i po dana za svojim vršnjacima u zemljama koje su u okviru i iznad OECD proseka od 500 poena.
Uočljiv je napredak u odnosu na prethodna testiranja i to jeste ohrabrujuće, ali je pitanje da li je i dovoljno?
Što se pravednosti školskog sistema tiče, rezultati su dobri i ohrabrujući. Socio-ekonosmke razlike su manje zastupljenije i manje utiču na pismenost učenika u Srbiji u odnosu na ostale zemlje OECD. Imamo veću pravednost obrazovnog sistema, ali imamo niže rezultate funcionalne pismenosti i kompeticija u odnosu na OECD prosek.
Države sa kojima možemo da se uporedimo i tražimo eventualne proporuke su države iz regiona i nama bliske po školskom sistemu i tradiciji obrazovanja (Hrvatska i Slovenija), susedi u EU koji su nekada bili deo socijalističkog bloga (Rumunija i Bugarska), zatim države koje su bile u socijalističkom bloku, a sprovele su kvalitetne reforme školstva, imaju dobre rezultate, oko OEDC proseka i predstavljaju "uspešne primere" (Poljska i Slovačka) i na kraju države koje imaju kvalitetan i pravedan školski sistem i koje ostvaruju visoke rezultate (Holandija, Švedska, Finska).
Šta dalje?
Očekuje nas jedan dug proces reforme školskog i obrazovnog sistema. Postoje mnoge stvari koje moraju da se urade kako bi kvalitet obrazovanja podigli na viši nivo. O ovoj temi je ostalo toliko toga da se priča i napiše. A tek smo krenuli. No, bitno je da ne posustanemo jer ova država i narod zaslužuju bolji, efikasniji i pravedniji školski sistem. Jer znanje je moć i budućnost!
P.S.
PISA testiranje je ozbiljna studija koja zahteva veliku pažnju, posvećenost i analitičke sposobnosti da bi se što bolje razumela i objasnila. Cilj ovog teksta je da Vam dočaram kako izgleda i šta znači PISA testiranje.
Više o tome možete pogledati u publikacijama na linkovima koje sam vam dostavio.
Milan Trpković
